Зашто баш ми?

 „Патриотски фронт“ је према закону, легално регистровано удружење грађана,основано на добровољној бази од бивших старешина, војника, полицајаца и других људи који сматрају да ветерани заслужују достојанство и бољи положај у својој земљи.

1990/91. када смо кретали у рат, нису нас питали којој партији припадамо, да ли смо уопште у некој странци, које смо нације, вере....битан је био број. Одазвали смо се поштујући законе и Устав једине земље коју смо тад сматрали својом и чије смо држављанство имали-СФРЈ и ишли тамо где нас је надлежна команда упућивала. Нисмо тражили од државе (бар највећи број нас) ништа; сматрали смо то моралном обавезом, попут наших предака у сличним, не тако ретким ситуацијама кроз историју.

Када су ратови прошли убеђивали су нас да „Србија није била у рату“, сепаратисти што добише државе оптужише нас за агресију на своје куће, имовину и рођаке, због одбране Отаџбине 1999. испоручише нам све команданте у Хаг,а нас оставише на милост и немилост разним „органима“ суседних земаља и њиховим фабрикованим потерницама.

У међувремену некадашњи непријатељи донесоше законе за своје борце, дадоше им морална и друга припадајућа права, сви...осим Србије. Србија (СРЈ) је донела закон 1998. за нашу браћу рањене и погинуле, њихове породице. Тај број представља мање од 10 % свих нас учесника у оружаним сукобима 1990-1999.године. Од 2000. године до данас донесоше још два закона....али за дезертере, о аболицији. За ратне ветеране не. Ми не постојимо,бар не у правном смислу. Али у смислу најмаргиновализованије популације у земљи и те како смо видљиви..без посла, без станова, без основне здравствене и социјалне заштите, без моралног достојанства...преко 400.000 директних учесника.

Надлежни су донели и акте који су омогућили фабриковање разних „борачко-инвалидских“ удружења, што је неминовно довело до разједињавања и разводњавања наших оправданих захтева. Немамо своје Министарство, нити је у плану формирање истога, иако већина земаља у региону има тај ресор.

„Патриотски фронт“ је од оснивања радио на обједињавању и спајању свих ветерана, како би наш „фронт“ постао један и јединствен, наш глас допрео до оних који треба да га чују...

Захваљујући разумевању неколико озбиљнијих и бројнијих, сличних удружења 2012. је коначно дошло до обједињавања и оснивања „Савеза ратних ветерана Србије“. За мање од годину дана рада, успели смо да се сложимо, уобличимо наше захтеве и преточимо их у „Предлог закона о ратним ветеранима и члановима њихових породица“. Народном иницијативом, уз подршку преко 40.000 потписа чланова и грађана, тај акт је предан Народној скупштини Србије. Нажалост, до данас због недостатка политичке воље, предлог закона није стављен у скупштинску процедуру и усвајање. Тим актом исправила би се дводеценијска неправда према нама, нашој деци и свима који су на било који начин имали учешће у „непостојећем“ рату. Држава Србија би се сврстала у ред цивилизованих земаља, са јасном сликом земље која поштује основна људска права својих грађана.

У овом тренутку, путем свог представника у Скупштини АП Војводине покушавамо да остваримо минимум права, пре свега из домена социјалне и здравствене заштите.

Зашто баш ми?

Одговор је горе наведен...Једино масовно, заједно и у што већем броју можемо се изборити за истину, правду и достојанство. Једино удружени представљамо и оне који су изгубили снагу да се и даље боре,за себе,своје породице, свој народ.

Чланством у „Патриотском фронту“ и активношћу на баштињењу културе, традиције и историје доприносимо очувању истинских животних вредности, спречавамо прекрајање историје и помажемо и својој земљи да скине неправедну етикету „агресора“, бурета барута на Балкану. Нисмо се предавали, нити ћемо.

 

Vivere est militare! (Живот је борба).

 

Registracija-1Registracija-2

 

 

014291
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
90
171
447
11504
8567
5724
14291
Ваш IP: 54.80.41.188
У Србији је 28.06.2017 03:48
Счетчик joomla