Сретење- Дан државности

Sretenje-660x330Београд, 15.02.2018- Низом манифестација у читавој земљи и дијаспори, данас је обележен Дан државности Републике Србије. „Патриотски фронт“ је са својим одборима узео учешће у организацији и обележавању овог, важног датума.
Централна свечаност је одржана у Орашцу, где су присуствовали  председник државе, министри у Влади Србије, председник Републике Српске Милорад Додик, чланови дипломатског кора, Војске Србије и велики број грађана. Пре почетка државне церемоније, патријарх српски Иринеј служио је литургију. 
И у другим местима и градовима, одржано је низ различитих манифестација.
 
oplenac-oplencu-tanjug-dragan-stankovic-jpg 660x330Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије. 
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.
ustanakkara Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности. Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом. Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
 
Сретењски устав донет 1835. године
 
sretustavНа Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
163187
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
126
139
1373
160331
4844
7743
163187
Ваш IP: 54.162.159.33
У Србији је 23.09.2018 20:49
Счетчик joomla