25 година од злочина у Масленици

Maslenica93
Београд, 22.01.2018- Парастосом за погинуле, обележено је 25 година од aгресије хрвaтских оружаних снaгa у јужним деловимa Републике Српске Крaјине и тзв. оперaције "Мaсленицa", што је резултирaло убиством 348 Србa, укључујући 35 женa и троје деце млaђе од 12 годинa, а накнадно протеривањем преко 10.000 људи.
Ово је била трећа офанзивна акција хрватских војних војних и паравојних снага на простор под заштитом УН. Операција је почела 22. јануара 1993. године. Сам назив „Масленица" је кодни назив војске Републике Хрватске за ову акцију. Села Смоковић, Кашић и Ислам Грчки су тотално уништена и спаљена. Хрватске снаге су имовину становника овога краја опљачкале или уништиле.
crkva-sv-ilije-kasic-w-560x466Културна добра која говоре о историји Срба на овом подручју, попут културних споменика, цркава и гробаља, такође су уништени, оскрнављени или порушени. Међу пострадалим споменицима културе су Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија. У овој операцији су страдале и српске православне цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу. 
Са подручја Равних котара укупно је прогнано 10.000 становника српске националности, а у збеговима је умрло 165 Срба, као директна последица агресије. Када су хрватске снаге заузеле ово подручје, по насељима овога краја је долазило до појединачних егзекуција ненаоружаног српског становништа, или до хапшења. Сви Срби које су хрватске снаге затекле, а који нису убијани на лицу места, су одмах одвођени у затворе у Задру и Сплиту (Логор Лора), где су мучени, а неки и убијани. 
ravniKotari93Један од најтежих злочина се десио 22. јануара 1993. на велебитском превоју Мали Алан. У непосредној близини осматрачнице Унпрофор-а на Велебиту, односно планинском превоју Мали Алан, припадници хрватске специјалне полиције су извршили напад на малу групу припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца. Овај злочин, познат као покољ на Велебиту 1993. или покољ на Малом Алану 1993. се истиче по свирепости нападача и начину на који су убијани заробљени Срби, међу којима је била и једна болничарка.
Напад су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац, Агим Чеку и Младен Маркач, а одобрење је дао Фрањо Туђман. Многи од хрватских команданата су тада или убрзо унапређени у чинове генерала. Никада нису одговорали за своје злочине.
121606
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
71
158
1778
116550
8308
10779
121606
Ваш IP: 54.80.103.120
У Србији је 22.04.2018 14:13
Счетчик joomla