Годишњица злочина у „Бљеску“

zapslavonija01.05.2015- Данас се навршава 20. година од офанзиве хрватских снага на подручје РСК, тада заштићене зоне УН-  западне Славоније, када је страдао велики број српских цивила, а неколико десетина хиљада њих, напустило је то подручје. Операција „Бљесак“ почела је 1. маја 1995. године, око пет сати ујутро, артиљеријским нападом на Пакрац.Више од 16.000 припадника хрватских војних и паравојних снага напало је из неколико праваца, претходно прошавши неометано кроз положаје УН снага, мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине. До 4. маја преузели су контролу над читавим подручјем западне Славоније. У време напада, тај простор је био под међународном заштитом снага „Унпрофора“, а хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је, да је напад на Републику bljesak-2Српску Крајину само „полицијска операција, којом жели да се осигура безбедност путника, на делу ауто-пута од Загреба до Липовца“, приписавши јој локални карактер. Акцију је осмислио и уз помоћ појединих западних сила, одобрио, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман. То је, до тада, било највеће етничко чишћење на простору сукоба. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, убијено више стотина цивила и порушено и запаљено на стотине објеката у власништву локалних Срба. Хрватска авијација је бомбардовала колоне избеглица и на подручју Републике Српске, а бројни злочини чињени су током сва три дана „чишћења“ терена.

okucani crkva bljesakПрема подацима „Документационо-информативног центра Веритас“ у акцији „Бљесак“ страдало је најмање 283 Срба, међу којима је било 114 цивила и 11 полицајаца. Међу погинулима и несталима је 55 жена, 11 деце и 73 људи старијих од 60 година. У последних пет година ексхумирамно је 145 посмртних остатака, а након 20 година од операције „Бљесак“, решена је судбина само 127 лица.

У јулу 2010. године на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и тела деце, из заједничке гробнице.

bljesak-5Дан по отпочињању акције „Бљесак“ бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба, које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК, испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

Покушаји, да се одговорни за злочине над Србима процесуирају пред националним судовима у Хрватској, Србији и БиХ нису одмакли даље од истраге. Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак“  и „Олуја“, Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана, али је никада није и mestozlocinabljesakподигао, због смрти (1999. године) идеолога ове и других акција етничког чишћења. У априлу 2001. године хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС ХВ, Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине, почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“  и „Олуја“. Исти случај је био и са осталим осумњиченима, који су ослобођени оптужби „због недостатка доказа“. Пријава тужилаштва против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али ни он никада није процесуиран. Месец дана касније, тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић, унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила, у јулу прошле године, да су из регистрованих гробница на територији Републике Хрватске, у периоду 2001. до 2013. године ексхумирани посмртни остаци 1.035 жртава српске националности страдалих у „Бљеску“ и 3 месеца касније, спроведено акцији „Олуја“.

Хрватска овај дан прославља као „Дан ослобођења“ дела свога територија.

368951
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
220
456
1028
365121
8572
14059
368951
Ваш IP: 3.236.204.251
У Србији је 21.10.2020 12:26
Счетчик joomla