19. година од злочина у „Олуји“

 

olujazlocin0104.08.2014.- Данас се навршава 19 година од дана када су хрватско-муслиманске здружене војно-полицијске снаге, потпомогнуте ОС САД извршиле агресију на заштићене зоне УН „Север“ и „Југ“ у тадашњој РСК. Несразмеран однос снага резултирао је брзим падом већег дела Крајине, незапамћеним злочинима окупационих снага, као и највећим етничким чишћењем с краја 20. века. У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као „Дан победе и домовинске захвалности“. Од 2000. тај дан се обележава и као „Дан оружаних снага Хрватске“. У знак сећања на овај датум, жртве и нестале, Главни као и други одбори „Патриотског фронта“ присуствоваће парастосима, положиће венце на споменике и обележиће сећање на ове трагичне догађаје на друге начине.

 

Хронологија агресије

 

640px-Operation storm mapДана 4. августа у 4 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почетка операције „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 километара. Хрватске 4.и 7. Гардијска бригада су пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Далмације 5. августа.

Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу а хрватске јединице неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин...

 

5. август

 

Da-se-podsjetimo-Napadna-operacija-OlujaГранатирање Книна је био смишљени чин терора који је имао за циљ да поспеши одлазак преосталих Срба. Имали су „уличне чистаче“ чији задатак је био да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што су доводили камере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је било пажљиво планирано.

Око поднева објављена је вест: „Хрватске јединице ушле су у Книн“. На книнској средњовјековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80 % планираног а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце, Нуштар, с Кордуна на Карловац а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.

 

6. август

 

Oluja3До 6. августа, Прва хрватска гардијска бригада је пробила у територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама Армије Републике БиХ на западу Босне. Једино је био снажан отпор у граду Глини (јужно од Сиска).

Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21 кордунски корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. корпус пред разбијањем.

У недељу ујутро Хрватска војска је ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину .

 

7. август

 

posledice6Последњег дана „Олује“ пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од следећих неколико дана.

Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.

 

Реакције Хрватске и међународне заједнице

 

olujaizbegliceКомандант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком „Јутарњем листу“ да је он аутор плана акције “Олуја” и да је војни врх с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године. Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.  

Јавно критикујући етничко чишћење, амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана.

Канадски официр из састава УН је идентификовао албанског сепаратистичког лидера Агима Чекуа, одговорног за масакр над Србима. Ема Бонино, Европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. Хелсиншка федерација за људска права саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба.

markacigotovina5У мају 2007. бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине. “Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт. Четири године касније Галбрајт је тој телевизији, поред осталог, рекао да је он 1. августа 2005. пренео поруку своје владе тадашњем председнику Туђману да се не противи војној операцији Хрватске. “Но јасно сам притом упозорио Туђмана да се морају заштитити српски цивили, али се он на та упозорења оглушио”, рекао је Галбрајт у изјави тој телевизији и истакао да САД нису одобриле операцију чији је циљ био протеривање српског становништва”.

За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.  

У међувремену су хрватске власти прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција “Бљесак” и “Олуја”.

pobijeniolujaТужилаштво хашког Трибунала одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције “Олуја” и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.  

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора, што је касније смањено за годину дана, због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991, а у мају 2009. осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији Медачки џеп 1993. године.  

Врховни суд Хрватсе потврдио је ослобађајућу пресуду за исти злочин бившем генералу Рахиму Адемију.

Априла 2011. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштвг Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после “Олује” почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.

Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције “Олуја” када је, како наводе, убијено „више од 600 цивила“.

delegacijapf3Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције “Олуја”.

Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција “Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице. Ипак, у новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Ослобађањућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање, а председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић је изјавио да је реч о селективној правди и да је тај суд изгубио сваки кредибилитет. Влада Србије је одлучила да сарадњу са хашким Трибуналом сведе на технички ниво.  

Главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, такође, је изразио разочарење том пресудом, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је “шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је почињен злочин”.  

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић изјавио је, при крају свог мандата, да су Срби из Хрватске највеће жртве протеклог рата јер су се повлачили заједно с војском и у Хрватској оставили све што су имали.

Председник Хрватске Иво Јосиповић је уочи 15. годишњице “Олује” изјавио да жали због жртава у тој војно-полицијској акцији,“ али да саму акцију нико не сме да доводи у питање“.

 

Последице агресије

 

Након операције РСК као целина више не постоји. Остао је само део под контролом 11. Вуковарског корпуса вРСК у Источној Славонији, зап. Срему и Барањи.Већина Срба - преко 250.000 људи- је била протерана.

У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и „Хрватског вијећа обране“. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово и Метохија.

Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом.

Командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 % уништених кућа.

Према неким подацима (прецизних података нема), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 677 цивила. Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.

Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце.

11. августа, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1430 рањених. 726 војника је погинуло са српске стране.

Током 2013. године у Србији је живело 42 хиљаде Срба из Хравтске са статусом избеглице.

 

Међународна заједница да забрани прославу Олује

 

БЕОГРАД, 3. августа 2014. (Бета) - Председник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта у недељу је апеловао на међународну заједницу да затражи од Хрватске да престане да слави акцију "Олуја".

Линта је у писаној изјавио затражио од међународне заједнице да изврши притисак на Хрватску како би се казнили починиоци злочина, регулисало плаћање накнаде штете жртвама и обезбедили услови за одржив повратак протераних Срба.

"После акције `Олуја` дошло је до масовног убиства српских цивила, пљачке и паљења српске имовине, спречавања повратака Срба и насељавања Хрвата, починиоци ратних злочиа нису нађени, а још мање кажњени а убијени нису признати као жртве рата и нема сећања на њих", невео је Линта у писаној изјави.

Он је подсетио да ће у понедељак, 4. августа служити парастос у цркви Светог Марка након чега ће се положити венац у Ташмајданском парку на спомен плочу страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије.

У понедељак се навршава 19. година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

309141
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
174
320
1182
305272
3151
7616
309141
Ваш IP: 3.233.215.196
У Србији је 09.04.2020 09:57
Счетчик joomla