Годишњица Војне Академије

Од стицања аутономног статуса, 1830. године, у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. У децембру 1837. године почела је са радом Војна академија, али је ова школа већ после шест месеци престала са радом. Неколико година касније Илија Гарашанин, који је био задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет усвојио је тај предлог, а  кнез Александар Карађорђевић га је одобрио 18. марта 1850. године. Пројекат за формирање школе израдио је Франтишек- Фрањо Зах, који је постао и њен први управник. Артиљеријска школа је прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас наставља Војна академија у Београду.

Овај акт представља утемељење војног школства у нас и зато је у Војсци Србије усвојен 18. март као Дан Војне академије – једине војне високошколске установе у Србији.После српско-турских ратова 1876―1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, генералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила Пројект Закона о устројству Војне академије. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године. Војна академија радила је непрекидно све до Балканских ратова, 1912. године. Рад Академије прекинут је и током Првог светског рата, а затим настављен између два светска рата. Избијањем Априлског рата 1941. године престала је са радом Војна академија Краљевине Југославије.

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије, од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године. Наређењем Генералштаба Југословенске армије од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима отпочела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији Демократске Федеративне Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.

Школовање у Војној академији КоВ је, 1966. године, продужено са три на четири године. Упоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби (лоциране у Загребу, Београду, Сарајеву, Сплиту итд.). До избијања грађанског рата на простору бивше СФРЈ војне академије су радиле без већих промена у организацији. Од 1992. године у Војној академији Војске Југославије школовани су официри родова, а у Војнотехничкој академији Војске Југославије официри служби.

Јединствена Војна академија, намењена школовању официра свих родова и служби, формирана је 2006. године. Војна академија данас, као један од најстаријих стубова образовања у Србији, успела је да константним реформама и прилагођавањем студијских програма одоли свим изазовима времена. Та војно-образовна установа задовољава највише светске стандарде у образовању официрског кора, а са акредитованим студијским програмима је равноправна са свим признатим факултетима у земљи и иностранству.

238773
Данас
Јуче
Ова недеља
Прошла недеља
Овај месец
Прошли месец
Сви
127
235
950
236477
4171
6771
238773
Ваш IP: 18.206.15.215
У Србији је 22.08.2019 05:17
Счетчик joomla